Prepoznaj diskriminaciju

Prepoznaj i prijavi diskriminaciju!

Tu smo da te podržimo u prepoznavanju i prijavi diskriminacije – brzo, besplatno i jednostavno.

Prijavi diskriminaciju

Uvod

Šta je diskriminacija?

Diskriminacija (lat. discriminare = odvajanje, razlikovanje) znači da se prema nekome postupa nepravedno ili nejednako samo zato što pripada određenoj grupi ili ima neko lično svojstvo. To mogu biti: pol, rod, seksualna orijentacija, nacionalna pripadnost, jezik, rasa, vera, imovinsko ili zdravstveno stanje, političko mišljenje… i mnoga druga obeležja.

Drugim rečima – diskriminacija je kada se nekome uskraćuju prava, slobode ili prilike bez ikakvog opravdanog razloga. Ona može biti otvorena i očigledna, ali i suptilna i „skrivena“. U oba slučaja, ona narušava ljudska prava i pravdu.

Zašto je važno da znaš da je prepoznaš?

Ako ne prepoznamo diskriminaciju, teško je boriti se protiv nje. Razumevanje diskriminacije je prvi korak ka promeni:

  • pomaže nam da stanemo uz one koji su pogođeni,
  • daje nam snagu da reagujemo i ne ćutimo,
  • gradi društvo u kojem su svi ravnopravni i poštovani.

Prepoznati diskriminaciju znači ne zatvarati oči pred nepravdom. Tvoj glas, tvoja reakcija i tvoja solidarnost mogu doprineti društvu u kojem se svaki identitet poštuje i slavi.

Vrste diskriminacije

Razumevanje različitih vrsta diskriminacije nam pomaže da ih lakše prepoznamo u svakodnevnom životu i reagujemo na njih.

Direktna diskriminacija

Dešava se kada se prema nekome postupa otvoreno nejednako zbog njegovih ličnih svojstava.

👉 Primer: Osobi se uskraćuje ulazak u restoran ili bazen samo zato što je druge boje kože, roda ili ima invaliditet.

Indirektna (posredna) diskriminacija

Ona je suptilnija. Na prvi pogled, pravilo ili praksa važi za sve, ali u stvarnosti neke ljude stavlja u nepovoljan položaj.

👉 Primer: Kada se za upis u školu zahteva izvod iz matične knjige rođenih, a romska deca često nemaju taj dokument – iako pravilo „važi za sve“, zapravo ih diskriminiše.

Individualna diskriminacija

Kada pojedinac ili grupa svesno ili nesvesno postupa nepravedno prema drugoj osobi.

👉 Primer: odbijanje zapošljavanja samo zato što je kandidatkinja žena.

Institucionalna diskriminacija

Nastaje kada institucije kroz pravila, odluke ili praksu prave razliku među ljudima.

👉 Primer: nepristupačne javne ustanove za osobe sa invaliditetom.

Strukturalna diskriminacija

Najdublja i najteža za iskorenjivanje. Ugrađena je u sam sistem društva, kroz norme, istoriju i tradiciju.

👉 Primer: vekovima ograničen pristup obrazovanju i zaposlenju za određene etničke grupe.

Višestruka diskriminacija

Kada osoba istovremeno doživljava diskriminaciju po više osnova.

👉 Primer: mlada žena sa invaliditetom koja se suočava sa diskriminacijom jer je istovremeno žensko i osoba sa invaliditetom.

Kako prepoznati diskriminaciju

Diskriminacija se može dogoditi svuda i svima.

Gde se dešava?

Na svakodnevnim mestima: u školi, na poslu, u porodici, u komšiluku, na internetu, na javnim mestima, u zdravstvenim i socijalnim ustanovama, pa čak i prilikom korišćenja javnih usluga ili traženja stana.

Ko može biti diskriminator?

Nažalost – svako. Nekad svesno, a nekad iz neznanja ili zbog predrasuda.

Ko može biti diskriminisan?

Opet – svako. Diskriminacija ne bira, može pogoditi svakog od nas u različitim okolnostima.

Zato je važno da budemo svesni da diskriminacija nije nešto „udaljeno“ ili „što se dešava drugima“. Može se desiti tebi, meni ili bilo kome koga znaš – i baš zato treba da znamo da je prepoznamo i reagujemo.

Primeri diskriminacije

Diskriminacija se može pojaviti u različitim sferama života – od škole i posla, do javnih institucija i interneta. Evo nekoliko primera koji ti mogu pomoći da je lakše prepoznaš:

💼 Na radnom mestu

Zamisli da Dejan i Jovana rade isti posao, imaju isto obrazovanje i iskustvo – ali Dejan dobija veću platu samo zato što je muškarac. To je diskriminacija na osnovu pola.

🎓 U obrazovanju

Ana je studentkinja koja koristi invalidska kolica. Na njenom fakultetu nema rampi i liftova, pa ne može da prisustvuje svim predavanjima. To je diskriminacija osoba sa invaliditetom u obrazovanju.

🌐 Online diskriminacija

Jelena je aktivna na društvenim mrežama i često dobija uvrede i pretnje zbog svog rodnog identiteta i političkog aktivizma. To je online diskriminacija – nepravedno postupanje koje se dešava u digitalnom prostoru.

Pitanja za razmišljanje

Ponekad diskriminacija nije očigledna i dešava se „između redova“. Ova pitanja mogu ti pomoći da razmisliš o svojim iskustvima i prepoznaš da li si je doživeo/la:

  • Da li si se nekada osećao/la povređeno ili uvređeno zbog svog pola, rase, religije, seksualne orijentacije ili nekog drugog ličnog svojstva?
    Jesi li imao/la utisak da si nepravedno tretiran/a u odnosu na druge u sličnoj situaciji?
  • Da li si ikada dobio/la jasno objašnjenje za nepravedan tretman koji si doživeo/la?
  • Jesi li primetio/la da se nepravedno postupanje ponavlja i da nije izolovan slučaj?
  • Da li si imao/la osećaj da su ti povređena prava koja ti garantuju zakoni ili ljudska prava?
  • Jesi li imao/la poteškoće da dođeš do određenih prava, usluga ili resursa zbog nekog svog ličnog svojstva?

👉 Ako si na više ovih pitanja odgovorio/la sa „da“ – moguće je da si doživeo/la diskriminaciju.

Šta nije diskriminacija

Ponekad nam se desi nešto što je neprijatno, ali to ne znači automatski da je u pitanju diskriminacija. Evo primera:

Neprijatna komunikacija

Neko se ne slaže s tvojim mišljenjem ili ima grub stil komunikacije – to ume da smeta, ali nije diskriminacija. Diskriminacija bi bila ako te vređa zbog tvog pola, vere, rase ili nekog drugog ličnog svojstva.

Predrasude i stereotipi

Ljudi često imaju predrasude i stereotipe. To ume da zaboli, ali samo kada se takvi stavovi pretvore u konkretno nejednako postupanje – govorimo o diskriminaciji.
👉 Više o ovoj temi pročitaj ovde: Stereotipi vs. predrasude

Izbor društva

Svako ima pravo da bira prijatelje. Ako neko odluči da se ne druži s tobom, to može biti neprijatno, ali nije nužno diskriminacija – osim ako je odluka zasnovana baš na tvom ličnom svojstvu (npr. boji kože ili invaliditetu).

Zašto je važan kontekst?

Šala može biti smešna u jednom društvu, a uvredljiva u drugom. Zato je važno obratiti pažnju na okolnosti – jer nekad nije u pitanju diskriminacija, već nesporazum ili neumesan humor.

Zakon i tvoja prava

Da bi znao/la šta te zaista štiti, važno je da razumeš osnovne dokumente i zakone:

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

 Usvojena 1948. godine. Kaže da sva prava i slobode pripadaju svima od rođenja, bez obzira na pol, rasu, veru, poreklo ili bilo koje drugo lično svojstvo.
👉 Pogledaj Deklaraciju OVDE.

Zakon o zabrani diskriminacije (Srbija)

Jedan od ključnih zakona – jasno definiše šta je diskriminacija i zabranjuje je. Prepoznaje različite oblike kao što su: neposredna i posredna diskriminacija, govor mržnje, polno uznemiravanje.
👉 Ceo tekst možeš naći OVDE.

Zakon o mladima

Garantuje da su mladi jednaki i da imaju pravo na jednake šanse u svim oblastima društvenog života. Zabranjuje nejednako postupanje prema mladima na osnovu pola, nacionalnosti, invaliditeta, seksualne orijentacije, rodnog identiteta i drugih ličnih svojstava.

Kako reagovati na diskriminaciju

Posmatrač ili onaj koji staje uz?

Na diskriminaciju možemo reagovati na dva načina:

  • Bystander (posmatrač): vidiš šta se dešava, ali ne preduzimaš ništa.
  • Upstander (onaj koji staje uz): reaguješ, pružiš podršku i zauzmeš se za osobu koja je ugrožena.

Svi možemo da odlučimo da ne budemo posmatrači. Najmanje što svako od nas može da uradi jeste da tretira druge s poštovanjem i da bude saveznik onima kojima je podrška potrebna.

Šta da uradiš ukoliko doživiš diskriminaciju?

Ako se nađeš u takvoj situaciji, evo nekoliko koraka:

  • Ostani smiren/a – pokušaj da ne reaguješ impulsivno.
  • Zapamti detalje – vreme, mesto, ko je bio prisutan, šta se tačno desilo.
  • Zapiši ili snimi – ako možeš, zabeleži incident (fotka, video, beleške).
  • Potraži podršku – razgovaraj s prijateljima, porodicom ili ljudima kojima veruješ.
  • Prijavi diskriminaciju – popuni naš formular i budi deo promene. Tvoj glas može da zaštiti prava svih mladih i spreči buduće slučajeve diskriminacije.
  • Ne zaboravi – imaš pravo da budeš tretiran/a jednako i dostojanstveno.

Ko može da ti pomogne?

Nisi sam/a – postoje institucije i organizacije koje su tu za tebe:

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti – nezavisna institucija kojoj možeš podneti pritužbu.
    👉 Više saznaj na ravnopravnost.gov.rs.
  • Sud – ako je diskriminacija ozbiljna, imaš pravo na sudsku zaštitu (postupak je hitan).
  • Besplatna pravna pomoć – Beogradski centar za ljudska prava

Ako ti treba savet ili podrška, tu smo za tebe! Piši nam na youth@bgcentar.org.rs ili pozovi 011/3085 328 (radnim danima od 12–14h).

Kako da budeš saveznik

Biti saveznik znači stati uz one koji trpe nepravdu. Evo kako:

  • Slušaj – daj prostor drugoj osobi da ispriča svoje iskustvo.
  • Uči i informiši se – nemoj očekivati da ti drugi uvek objašnjavaju, potrudi se sam/a.
  • Preispitaj svoje predrasude – niko nije savršen, ali važno je da radiš na sebi.
  • Ne preuzimaj priču – nije poenta da budeš „spasilac“, već podrška.
  • Širi dalje – pričaj sa svojim društvom o ovim temama i podstakni razumevanje.
  • Prihvati greške – ako nešto ne znaš ili ogrešiš, okej je, važno je da učiš i napreduješ.

Vodič „Crna mačka“

Saznaj sve o diskriminaciji – od A do Š!

Preuzmi vodič

Vodič „Biti crna mačka“ je tvoj kompletan priručnik za razumevanje diskriminacije. U njemu ćeš pronaći:

  • različite oblike diskriminacije,
  • primere iz stvarnog života,
  • stereotipe i predrasude,
  • praktične savete kako reagovati i biti podrška drugima.

Ovaj vodič nije samo knjiga – to je alat za promenu. Pročitaj ga i inspiriši se da se aktivno uključiš u borbu protiv diskriminacije i izgradnju inkluzivnijeg društva.

Eksterni resursi
Za još više informacija, inspiracije, detaljnog istraživanja o temi, poseti našu Biblioteku – mesto gde smo za tebe prikupili pažljivo odabrane resurse za dalje istraživanje.

Otvori dodatne resurse